(Zoo)imaginacija: Mačak

Tin Karešin za nas je pripremio novi prozni tekst povezan sa školskim projektom o životinjama. U siječnju smo objavili njegovu Priču iz Firence. Autora valja pohvaliti i za ovogodišnji uspjeh na SFerinu literarnome natječaju, osvojio je treću nagradu.

Jednog dana, prije nekih dva tjedna, trčao sam ulicom za autobusom Autotroleja Srdoči –Trsat. Trčao sam za njim prljavom ulicom punom smeća i prašine, okruženom starim zgradama koje očajno treba obnoviti. I tako, trčeći za autobusom, noga mi je zapela o nešto i ja sam poljubio zemlju velikom silom. Malo je reći da sam bio iznenađen, ali još me više iznenadilo kada je to nešto o što sam se spotaknuo mijauknulo i frknulo. Okrenuo sam se i vidio velikog crnog mačora.

Gledao me neprijateljskim pogledom, kao da sam upravo zagazio na njegov teritorij ili nekako uvrijedio njegovu čast. No, nije to bilo jedino u njegovom pogledu. Jednim okom, zelenim i uske zjenice, mi je govorio da će se boriti za svoj život, do smrti ako treba. Drugim okom mi je govorio da, ako ga nadalje ne provociram, on me neće napasti jer je prestar i preumoran za to. To oko je bilo poluzatvoreno i krvavo. Uho iznad tog oka bilo je rasčupano i izgrebano. Njegovi brkovi su bili debeli i masni, ako nisu bili isčupani. Očito se nedavno tukao s drugim mačkom, bilo zbog hrane ili ženke, i očito je izgubio.

Mirno sam se ustao, salutirao mu kao skitnica skitnici i nastavio trčati za autobusom, no sad već drugim.

 

Tin Karešin (1.5)