Učenički (zoo)polisi i odiseje: Lina Brubnjak i Čupko

Lina Brubnjak učenica je prvoga razreda. Svojega nam je mačka Čupka predstavila na liburnijskoj čakavštini. Budući da on voli lutati, bilo je potrebno pričekati određeno vrijeme kako bismo primili njihovu zajedničku fotografiju.


Lina i Čupko

Imati kućnoga ljubimca je fantastično. Imati mačka je divno, pogotovo posebnog kao što je to moj Čupko. Zovem se Lina, učenica sam srednje škole, velika  ljubiteljica životinja. Ispričat ću vam priču o svojemu izuzetno umiljatom i srdačnom maine coon mačku.

Letnje, teplo i vedro jutro. Kako i sako jutro, moj otac partil je delat na more, ne misleć da će baš danas imet velu „ispomoć“.  Kad je prišal blizu barki, Medveje na rive, imel je ča videt, mići, tek zležen mačić. Kako ni imel vremena prnest ga doma zel ga je sobun na more. Zapolne kad sej vrnul z mora, prnesal ga je doma.

Zajno smo mu dali mleka i javili preko Facebooka ako je ki zgubil mačka. Kako nan se niki ni javil, mi smo odlučili storit mesta va našoj fameje zanjega. Da muj pasalo, videli smo aš je zajno počel obahajevat po kuće, ali se je videlo da ga je i strah. Prvo smo šli veterinaru da vidimo akoj se u redu. Dohtor nan je rekal da je muški i da je to posebno inteligneta, energična i jako umiljata sorta mački. Kako je imel dugu dlaku, a to je za ovu sortu mački posebno, dali smo mu ime Čupko. 

Čupko je tigrast i ima jedan dugi, čupavi rep, ki jako domišja na rep od rakuna. Jako me pježaju njegove vele i bistre oči. Čupko ni uopće zahtjevan mačak, posluša i uglavnom voli bit blizu nas i mojga nonića. Kako moja mat ima fobiju od mačak, snjun je najmanje, ali sej i njoj podvukal pod kožu pa i ona šnjin šeta po ceste.

Ono ča bin još rada reć va ovemu sastavu je Čupkova falinga. Doma va akvarije imeli smo tri, dive, zlatne ribice, dve su delale vraga onoj trećoj, skoro saki dan smo ju našli van akvarija. Nisu joj dale mira dok je nebi natirale van zvodi. Vraćali smo ju nutra, va akvarij i zijali na Zlaticu i Laticu, kako smo njin dali imena. Valda ni Čupko više ni mogal podnest te ribice i lepo  sej jedno jutro obliževal pul akvarija. Mislite kako, lepo aš to su van mački ki se ne boje vodi (boje se malo, ali ne jako).

Bilo mij jako krivo za ribicu, ali ča san mogla storit Čupiću. Taj moj mačak vavek me čeka, razveseli mi loš dan i ča je najboje, jedini je kuće kemu se se dopusti. Bezuvjetna jubav mane i mojga mačka je nezamjenjiva.


Lina Brubnjak i Čupko

Popularni postovi s ovog bloga

Izvanučioničke zoodiseje: Istarske farme

Nastavnički (zoo)polisi i odiseje: Glorija Mavrinac i Boja

Razgovor s nastavnikom Hrvojem Tomljanovićem: O pomerancu Oryju i važnosti životinja u povijesti (I. dio)